|
so:text
|
Када посматрамо ствари у свету, почињемо да разумемо да не постоји спољашњи и унутрашњи процес; постоји само јединствени процес, то је целокупно, поптуно кретање, унутрашње кретање изражава себе као спољашње а спољашње поново утиче на унутрашње. Бити способан за сагледавање овога ми се чини да је све што је потребно, јер ако знамо како да гледамо, онда читава ствар постаје врло јасна, и за гледање не треба филозофија, нити учитељ. Нико не треба да вам каже како да гледате. Једноставно гледате. Можете ли онда, сагледавши ову читаву слику, видевши да није вербална већ стварна, можете ли лагано, спонтано, променити себе? То је право питање. Да ли је могуће унети потпуну револуцију у психу? (mk) |
