|
so:text
|
Epohalni dogadjaj u popularnoj muzici, mislim pri tome na ono što je zabavna muzika, jeste pojava Beatlesa, dakle, kada se dogodilo da četverica neizmjerno darovitih ljudi kažu - ne treba orkestar, ne treba pismenost, dovoljno je znati nekoliko hvatova, nekoliko gitarskih šablona da bi se moglo odlično raditi. Epoha Beatlesa je zapravo epoha demokratizacije u kulturi, u muzici, u tome što je ta vrsta muzike. Niti se tražilo da je čovjek školovan, niti da je glas kojim se pjeva osobito drugačiji od normalnog ljudskog glasa kakav ima svaki gimnazijalac. To je dovelo do narastanja, umnožavanja do u beskraj muzičkih grupa sa tri-četiri gitare, jer svaki roditelj je mogao kupiti gitaru, pa se kačila na obični radio koji je služio kao ozvučenje. Na taj način dolazi do poplave mogućnosti da se svako bavi onim čime se u, da tako kažem, nekakvom normalnom, klasičnom smislu ne bi mogao ni pomisliti da se bavi. Tako je i kod nas došlo do ogromnog, što kažu kao gljive poslije kiše, narastanja broja medija, pogotovo ovih netiskanih, radija i televizije. Gotovo da nema u Bosni provincije koja nema svoj radio, većina i televizijski lokalni program, i to je nešto što liči, što jest možda i identično onome što se zbivalo nakon pojave Beatlesa. (hr) |
