|
so:text
|
После мучне болести угинуо је наш драги Мури . Муријеве патње пред смрт сам преживео као патњу целог свог бића. Кроз њега сам осећао да сам спојен са свим бићима која очекују избављење. Било је више него дирљиво када је Мури, пред саму смрт, када је већ умирао, једва успео да се довуче у Лидијину собу, која је већ била и сама тешко оболела, и скочио јој на кревет: дошао је да се опрости од ње. Ретко и тешко плачем, али када је угинуо Мури, горко сам плакао. И његова смрт, смрт тако предивне Божје твари, представљала је за мене преживљавање смрти уопште, смрти оних које човек воли. Молио сам за Мурија вечити живот, молио сам за себе вечити живот са Муријем. И дуго о њему уопште нисам могао да говорим. (mk) |
