|
so:text
|
’Људска радозналост’, рече Поаро. ’Веома занимљива појава.’ Уздахнуо је. ’Кад само помислим шта јој дугујемо кроз историју. Обично је повезују с мачком. Радозналост је убила мачку. Међутим, рекао бих да су у ствари Грци изумитељи радозналости. Они су желели да знају. Пре њих, колико знам, нико није тежио да зна много. Они су само хтели да знају каква су правила земље у којој су живели, и како да избегну да им секу главе или буду набијени на колац или да им се нешто непријатно не догоди. Међутим, они су или слушали или нису. Нису тежили да сазнају зашто. Али, отада је много људи желело да сазна зашто, и разне ствари су се издешавале због тога. Чамци, возови, авиони и атомске бомбе, пеницилин и лекови за разне болести. Мали дечак посматра мајчин чајник на коме се подиже поклопац под дејством паре. И следећа ствар коју имамо је железница, која води у догледно време до штрајкова железничара и свега тога. И тако даље, све даље.’ (mk) |
