|
so:text
|
Шта људско биће може учинити – шта ти и ја можемо учинити – да створимо потпуно друкчије друштво? Ми постављамо себи веома озбиљно питање. Може ли ишта бити учињено, уопште? Шта можемо учинити? Хоће ли нам неко рећи? Људи су нам говорили. Такозване духовне вође, које тобоже разумеју ове ствари боље од нас, су нам говорили покушавајући да нас савију и укалупе у нови образац, и то нас није одвело далеко; вешту у образовани људи су нам говорили и то нас није одвело даље. Речено нам је да сви путеви воде истини – ви имате свој пут као хинду и неко други има свој пут као хришћанин и други као муслиман, и сви се они срећу на истим вратима – што је, када размислите, очигледан апсурд. Истина нема пута, и то је лепота истине, то је живот. Мртве ствари имају пут јер су статичне, али истина је нешто живо, покретно, што не почива на одређеном месту, што није храм, џамија или црква, где ниједна религија, учитељ, филозоф, нико вас не може одвести. Тада ћете увидети да је ова жива ствар оно што ви заиста јесте – ваш бес, ваша окрутност, ваше насиље, ваш очај, ваша патња и туга у којој живите. У разумевању свега овога је истина, и то можете разумети једино ако знате како да гледате на све ове ствари у животу. И не можете гледати кроз идеологију, кроз прозор речи, кроз наде и страхове. (mk) |
