|
so:text
|
Držim da je obveza glazbe da me zagnjuri u vrtlog čistih oćuta zbog kojih zaboravljam najdosadniji dio sebe, civiliziran i građanski, da me rastereti od briga, izolira u enklavi bez doticaja s okružujućim gluhom stvarnošću i na taj mi način dopusti da mogu bistro razmišljati o fantazijama koje moju egzistenciju čine podnošljivom. Ergo, postane li glazba suviše prisutna i počne li mi se previše sviđati ili stvarati preveliku buku odvraća me od vlastitih misli prizivajući moju pozornost i uspijevajući u tome – na brzinu ću citirati Gardela, Péreza Prada, Mahlera, sve merengue i četiri petine svih opernih činova – ona je loša i bit će protjerana iz moje radne sobe. Zbog tog načela, jasno je, volim Wagnera, usprkos klarinetima i nesnosnim engleskim rogovima, te cijenim Schönberga. (hr) |
