|
so:text
|
Mi smo uvijek bili područje koje je imalo jako puno talenata u svemu, ali talenata koje najmanje ovaj narod cijeni. Mi imamo neodoljivu potrebu da sahranimo sve što je naše i sve što valja. Emir Hadžihafizbegović je na jednoj probi, pričajući o šapki, super objasnio taj naš problem. Uzeo je šapku koja ima neki zlatni obrub unutra i kaže: "Srbijanac bi rekao: 'Ma, bre, dobro mi stoji šapka, moj broj, zgodan sam s njom, samo da ovo žuto promenimo i ima da bude k'o oko.' Hrvat bi rekao: 'Kak mi fino stoji šapka, samo ovo žuto da promijenimo...' A mi odmah pitamo: 'Jebo te, šta će mi ovo žuto.'" Mi svemu pokušavamo da pronađemo manu i zato mi se čini da su najsretniji ljudi koji su za ovu državu uradili ogromne stvari ali ne žive ovdje, pa ih, kada dođu s vremena na vrijeme, ljudi požele i tih par dana svi budu dobri. Da je, recimo, Danis Tanović ovdje stalno, već bi ga počeli prozivati po ulici, znaš ono: režiser, ima l' šta novo, ne valja ti muzika u filmu, ne valja ti, vala, ni film… (hr) |
